Ugovor o zajmu i pravna sigurnost prilikom pozajmice novca
Ugovor o zajmu predstavlja ugovor kojim se zajmodavac obavezuje da zajmoprimcu preda određeni iznos novca ili određenu količinu drugih zamenljivih stvari, dok se zajmoprimac obavezuje da posle izvesnog vremena vrati isti iznos novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta. U svakodnevnom govoru najčešće se koristi naziv pozajmica novca.
Iako se novac često pozajmljuje između srodnika, prijatelja ili poslovnih saradnika, poverenje ne otklanja potrebu da se uslovi jasno utvrde. Dobro sastavljen ugovor treba da odredi koliko se pozajmljuje, kada je novac predat, kada dospeva vraćanje i koje su posledice neispunjenja obaveze.
Šta treba da sadrži ugovor o zajmu?
Sadržina ugovora zavisi od konkretnog odnosa, ali posebnu pažnju treba posvetiti sledećim pitanjima:
- Podacima o zajmodavcu i zajmoprimcu, tako da nema nedoumice ko su ugovorne strane.
- Iznosu i valuti zajma, uz određivanje načina isplate i vraćanja.
- Datumu i načinu predaje novca, kao i ispravi kojom će se predaja dokazivati.
- Roku vraćanja, visini i datumima rata ako se zajam vraća u delovima.
- Ugovorenoj kamati, kada postoji, kao i posledicama kašnjenja.
- Sredstvima obezbeđenja i uslovima pod kojima se mogu upotrebiti.
Nije dovoljno napisati da će dužnik novac vratiti „kada bude u mogućnosti”, ako strane žele jasno određen datum dospelosti. Neodređene odredbe otežavaju utvrđivanje trenutka od kojeg poverilac može da traži isplatu.
Kada je potrebna overa kod javnog beležnika i koliki iznos je dozvoljeno predati u gotovom novcu?
Zajam je prema opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima neformalan ugovor. Međutim, poseban zakon za određene zajmove propisuje obaveznu formu.
Prema članu 93. Zakona o javnom beležništvu, ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan potvrđivanja ugovora, zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Zbog toga se za ovakvu pozajmicu ne treba oslanjati samo na potpisanu priznanicu ili usmeni dogovor.
Takođe treba spomenuti i zabranu isplate zajma u iznosu od 10.000 evra i više u dinarskoj protivvrednosti u gotovom novcu, što znači da transakcija mora da se izvrši preko tekućeg računa, shodno članu 46. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Kako dokazati da je novac zaista predat?
Obaveza vraćanja zajma ne mora se dokazivati samim postojanjem pisanog ugovora. U sporu može biti odlučujuće da li je novac zaista isplaćen i u kom iznosu.
Kod isplate novca preko računa treba sačuvati nalog i izvod, sa svrhom plaćanja koja odgovara stvarnom odnosu. Ako je novac predat na drugi način, potrebno je obezbediti odgovarajuću potvrdu o prijemu. Ugovor treba sadržati izjavu da je novac već primljen samo ukoliko to odgovara činjeničnom stanju.
Recimo, ako se ugovor potpisuje danas, a isplata je dogovorena za narednu nedelju, u ugovor ne treba uneti odredbu kojom se navodi da je zajmoprimac novac već primio. Treba odvojiti obavezu buduće isplate od naknadne potvrde da je isplata izvršena.
Kamata i rok vraćanja zajma
Kod zajma između fizičkih lica ugovorna kamata postoji ako je ugovorena. Treba je razlikovati od zatezne kamate, koja je vezana za docnju sa ispunjenjem novčane obaveze. Kamata mora biti ugovorena u granicama prinudnih propisa, a sama saglasnost dužnika ne čini svaku kamatnu odredbu punovažnom.
Ako rok vraćanja nije ugovoren, niti se može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan da zajam vrati po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca od zajmodavčevog zahteva za vraćanje. Zato je korisno da se i zahtev dostavi na način kojim se može dokazati kada je primljen.
Kod otplate u ratama treba urediti da li i pod kojim uslovima neisplaćivanje jedne rate dovodi do dospelosti ostatka duga.
Obezbeđenje vraćanja novca
Jemstvo, zaloga i hipoteka mogu ojačati položaj poverioca, ali je potrebno proveriti njihovu punovažnost i stvarni značaj. Obećanje dužnika da će „dati stan kao garanciju” ne predstavlja samo po sebi zasnovano pravo na nepokretnosti.
Kod hipoteke naročito su važni vlasništvo, postojeći tereti, red prvenstva i vrednost nepokretnosti.
Kod jemstva treba utvrditi obim obaveze jemca i uslove pod kojima poverilac može da mu se obrati.
Treba napomenuti da nijedno sredstvo obezbeđenja nije stopostotni garant naplate.
Više o ovim pitanjima možete pročitati u oblasti založnog prava. https://advokatstefanklajic.rs/zalozno-pravo/.
Šta učiniti ako zajmoprimac ne vraća dug?
Prvo treba proveriti ugovor, dokaze o isplati i dospelost obaveze. Od toga zavisi da li se podnosi tužba radi isplate ili su ispunjeni uslovi za pokretanje izvršnog postupka na osnovu odgovarajuće isprave.
Pisana opomena može doprineti dobrovoljnom ispunjenju i razjašnjenju spornih činjenica. Ipak, samo slanje opomene ne prekida zastarelost. Iz tog razloga rokove zastarelosti treba proveriti pre dugotrajnog dopisivanja sa dužnikom.
Za pregled dokumentacije pripremite ugovor, dokaz o predaji novca, dokaze o delimičnim uplatama, prepisku sa dužnikom i isprave o obezbeđenju.
Najčešća pitanja
Da li usmeni dogovor o pozajmici važi?
Može imati pravno dejstvo kada za konkretan zajam nije propisana posebna forma. Međutim i u tom slučaju ostaje pitanje dokazivanja sadržine dogovora i predaje novca. Za zajmove za koje zakon traži solemnizaciju usmeni dogovor nije dovoljan.
Da li je priznanica isto što i ugovor o zajmu?
Priznanica prvenstveno potvrđuje određenu činjenicu, najčešće prijem novca. Ona ne mora sadržati sve uslove zajma i ne zamenjuje propisanu formu kada je ona obavezna.
Da li se dug može naplatiti bez prethodne parnice?
To zavisi od isprave kojom poverilac raspolaže i ispunjenosti uslova za izvršenje. Sam potpis na ugovoru, pa ni javnobeležnička potvrda, ne znači da je parnica isključena.
Pravni izvori
Zakon o obligacionim odnosima, čl. 277, 391. i 557–566; https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_obligacionim_odnosima.html
Zakon o javnom beležništvu, čl. 85, 93. i 93a;
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_beleznistvu.html
Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, čl. 46;
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_pranja_novca_i_finansiranja_terorizma.html
“Ko daje u nevolji, ulaganje pravi u budućnost.”