Prouzrokovanje štete

Dva glavna osnova odgovornosti za prouzrokovanu štetu su krivica, koja se javlja kao osnov subjektivne odgovornosti i rizik, koji se javlja kao osnov objektivne odgovornosti. Kada je u pitanju objektivna odgovornost za prouzrokovanje štete, moraju biti ispunjena dva uslova, a to su nastanak štete i uzročna veza između štete i štetnikove radnje. Ovim uslovima pridodajemo još dva kada je u pitanju subjektivna odgovornost za prouzrokovanje štete, a to su krivica i protivpravnost štetnikove radnje. Bilo da je reč o objektivnoj ili subjektivnoj odgovornosti (kod objektivne odgovornosti štetnik dokazuje nepostojanje uzročne veze između štete i štetne radnje, a kod subjektivne nepostojanje krivice), u zavisnosti od toga da li je šteta nastala na imovini oštećenog, ili na njegovim ličnim dobrima, pravimo razliku između materijalne, odnosno nematerijalne štete. Cilj naknade materijalne štete je uspostavljanje ranijeg stanja ukoliko je moguće, a u suprotnom novčana naknada koja može biti jednokratna ili u vidu mesečne rente. Nadoknađuje se i obična šteta, kao i izmakla dobit, a visina naknade najčešće odgovara visini stvarne štete. Cilj naknade nematerijalne štete je takođe uspostavljanje ranijeg stanja ukoliko je moguće, odnosno satisfakcija oštećenom (novčana naknada) ukoliko nije, a ona se dosuđuje za pretrpljeni fizički bol, pretrpljeni strah i pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti i smrti bliskog lica. Pravo na naknadu štete, koje zastareva za 3 godine od kako je oštećenik za štetu saznao, a u svakom slučaju u roku od 5 godina od nastanka štete, se ostvaruje tužbom u parničnom postupku, a kancelarija zastupa u svim postupcima naknade štete.