Nasledno pravo

Nasleđivanje može biti zakonsko ili na osnovu testamenta.
Kod zakonskog nasleđivanja su svi naslednici raspoređeni po naslednim redovima, tako da ostaviočev supružnik i potomci nasleđuju u prvom naslednom redu na jednake delove, u drugom naslednom redu ostaviočev supružnik (ukoliko nemaju potomstvo) i roditelji sa svojim potomstvom po polovinu zaostavštine, u trećem naslednom redu ostaviočevi dede i babe sa svojim potomstvom itd. Redosled pozivanja na nasleđe srodnika u okviru istog naslednog reda regulišu pravo predstavljanja i pravo priraštaja. Po pravu predstavljanja ostavioca nasleđuju potomci ostaviočevog srodnika, koji ne može, ili neće da nasledi, a po pravu priraštaja, kada se ne može primeniti pravo predstavljanja, pa jedan deo nasledstva ostane neraspoređen, u kom slučaju nasleđuju srodnici istog naslednog reda.
Testament je jednostrana izjava volje ostavioca, starijeg od petnaest godina i sposobnog za rasuđivanje, kojom on raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti u nekoj od zakonom propisanih formi. Sloboda zaveštaoca je ograničena pravom naslednika na nužni deo, izuzev u slučaju razbaštinjenja (kojim zaveštalac isključuje, odnosno lišava naslednike prava na nužni deo). Kancelarija pruža pravnu podršku klijentima u vidu pravnih saveta povodom zakonskog ili testamentalnog nasleđivanja, sastavljanja testamenata, ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, pa do zastupanja u ostavinskom postupku.