Založno pravo

Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari i predstavlja garanciju poveriocu da će se iz imovine dužnika, po dospelosti potraživanja, u slučaju neispunjenja obaveze, iz vrednosti stvari naplatiti pre ostalih poverilaca. Zavisno od toga kako nastaje, založno pravo može biti ugovorno, sudsko i zakonsko. Ugovorno založno pravo nastaje na osnovu ugovora, a u zavisnosti od toga da li je reč o ručnoj zalozi ili registarskoj zalozi, način nastanka je predaja stvari odnosno upis u registre zaloge. Hipoteka, koja najčešće takođe nastaje na osnovu ugovora, stiče se upisom u registar nepokretnosti. Kada je u pitanju sudsko založno pravo, delimo ga na prinudno, koje se stiče u postupku izvršenja upisom u registre na osnovu zapisnika o popisu pokretnih stvari i na sporazumno sudsko založno pravo koje se stiče upisom u registre na osnovu sudskog sporazuma stranaka. Zakonsko založno pravo, za razliku od ugovornog i sudskog nastaje bez upisa u registar zaloge, zemljišne registre odnosno predaje, a primenjuje se na ugovore u privredi. Kancelarija se bavi sastavljanjem ugovora koji predstavljaju osnov za nastanak založnog prava, zastupa u postupcima prinudnog izvršenja i obezbeđenja, kao i u vansudskom postupku namirenja.