Ugovorna šteta
Zakon o obligacionim odnosima pravi razliku između ugovorne i vanugovorne (deliktne) odgovornosti za štetu u zavisnosti od toga da li je nastala kao posledica povrede neke ugovorne obaveze ili građanskopravnog delikta. Kao treći oblik odgovornosti za štetu, a koji neki autori svrstavaju u jedan od dva navedena oblika, u Zakonu o obligacionim odnosima se pojavljuje šteta koja nastaje prilikom pregovora za zaključenje ugovora.
Članovima 262. – 269. Zakon o obligagacionim odnosima reguliše ugovornu odgovornost za štetu.
ISPUNJENJE OBAVEZE I POSLEDICE NEISPUNJENJA
Poverilac u obligacionom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan da je ispuni savesno i u svemu kako ona glasi. Ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo da od njega zahteva i naknadu štete koju je usled neispunjenja, odnosno zadocnjenja pretrpeo. Poverilac ima pravo na naknadu i u slučaju da je dužniku dao primeren naknadni rok za ispunjenje.
Ukoliko recimo dužnik ne ispuni u roku svoju obavezu isporuke opreme za poljoprivrednu proizvodnju u roku poveriocu, koji se bavi poljoprivrednom delatnošću, te je ovaj zbog toga sprečen da obavlja poljoprivrednu proizvodnju, on ima pravo na naknadu materijalne štete u vidu izgubljene dobiti. Poverilac će imati pravo na ovu naknadu i ukoliko je ostavio dužniku primereni naknadni rok za ispunjenje u kom je ovaj obavezu ispunio.
Da bi postojala odgovornost dužnika za štetu, poverilac treba dokazati postojanje štete i uzročnu vezu između neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju obaveze i nastale štete, dok se krivica štetnika, i to osnovni oblik krivice u vidu obične nepažnje pretpostavlja.
Dužnik odgovara i za delimičnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja, čak i ako tu nemogućnost nije skrivio, ukoliko je ona nastupila posle njegovog dolaska u docnju za koju odgovara, osim ukoliko dokaže da bi stvar koja je predmet obaveze slučajno propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio. Stvar je slučajno propala ukoliko njenu propast nije skrivio dužnik, a prvenstveno ukoliko je propala usled više sile.
Ukoliko recimo prodavac (dužnik) svojom krivicom ne ispuni u roku obavezu predaje individualno određene stvari koja je predmet ugovora o kupoprodaji kupcu (poveriocu), pa stvar posle njegovog dolaska u docnju, za koju je odgovoran, propadne, on se ne oslobađa odgovornosti za štetu, pa makar stvar propala slučajno, i bez njegove krivice. Jedino ukoliko bi stvar slučajno propala i da je bila predata kupcu u roku, on će se osloboditi odgovornosti za štetu.
OSLOBADJANJE DUŽNIKA OD ODGOVORNOSTI
Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da nije mogao ispuniti svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem zbog okolnosti nastalih posle zaključenja ugovora koje nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći.
S obzirom da dužnik odgovara po principu pretpostavljene krivice, to znači da će biti oslobođen odgovornosti ukoliko dokaže da su postojale okolnosti nastale posle zaključenja ugovora, koje su sprečile ispunjenje, odnosno ispunjenje u roku njegove obaveze, koje ne moraju imati karakter više sile, ali moraju biti objektivne prirode, odnosno takve da ih dužnik nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći. To moraju biti okolnosti koje dužnik nije izazvao svojim ponašanjem, nego su nastupile mimo njegove volje i delovanja.
Recimo nedozvoljena pretnja po život, telo, ili kakvo drugo dobro dužnika, njegove porodice, ili trećeg lica, koja je izazvala opravdan strah kod dužnika, prouzrokovan ozbiljnom opasnošću, te on nije ispunio, ili nije ispunio u roku svoju ugovornu obavezu, oslobađa ga od odgovornosti za štetu nastalu povredom dužnosti ispunjenja obaveze.
UGOVORNO PROŠIRENJE ODGOVORNOSTI
Ugovorom se može proširiti odgovornost dužnika i na slučaj za koji on inače ne odgovara, ali ne i ukoliko bi to bilo u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.
Stranke mogu posebnim ugovorom, ili klauzulom u predmetnom ugovoru proširiti odgovornost dužnika i na slučajeve u kojima po Zakonu o obligacionim odnosima on nije odgovoran za štetu, a to su slučajevi više sile, slučaja, kao i objektivnih okolnosti koje se nisu mogle sprečiti, otkloniti ili izbeći.
Tako recimo strane mogu ugovoriti da će prodavac, ukoliko ne ispuni, ili ne ispuni u roku svoju obavezu predaje stvari iz ugovora o prodaji, biti odgovoran za štetu koju trpi kupac, bez obzira što nije kriv za neispunjenje, odnosno neispunjenje obaveze u roku, jer je bio sprečen da obavezu ispuni usled više sile, a za šta on po redovnom stanju stvari ne bi bio odgovoran.
OGRANIČENJE I ISKLJUČENJE ODGOVORNOSTI
Odgovornost dužnika za nameru ili krajnju nepažnju se ne može unapred ugovorom isključiti, a sud može na zahtev zainteresovane strane poništiti i ugovornu odredbu o isključenju odgovornosti za običnu nepažnju, ako je takav sporazum proizašao iz monopolskog položaja dužnika ili uopšte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana.
Kao što se odgovornost dužnika za štetu nastalu neispunjenjem ili zadocnjenjem može pooštriti, ona se posebnim ugovorom, ili klauzulom u predmetnom ugovoru može i ograničiti, odnosno isključiti, ali samo za običnu nepažnju. Čak je i isključenje odgovornosti za običnu nepažnju uslovljeno, jer je ono moguće samo ukoliko sporazum o ovakvom isključenju ne proizilazi iz neravnopravnog odnosa stranaka, odnosno monopolskog položaja.
Ovo znači da stranke iz recimo ugovora o prodaji mogu ugovoriti da prodavac neće biti odgovoran za štetu koju je neispunjenjem obaveze iz ugovora ili zadocnjenjem pričinio kupcu usled njegove obične nepažnje, a za šta bi inače bio odgovoran.
Strane u ugovornom odnosu takođe mogu odrediti najviši iznos naknade, i ta odredba ugovora je punovažna, ukoliko tako određeni iznos nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom i ako za određeni slučaj nije što drugo zakonom propisano, s tim što će bez obzira na ovako određen iznos naknade poverilac imati pravo na punu naknadu ako je nemogućnost ispunjenja obaveze prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom dužnika.
Ovo konkretno znači da ugovorne strane mogu ograničiti iznos naknade na 500.000,00 dinara, pod uslovom da taj iznos nije mnogo manji u odnosu na nastalu štetu, ali ukoliko je nemogućnost ispunjenja prouzrokovana namerno, ili krajnjom nepažnjom, nadoknadiće se pun iznos štete, i preko navedenih 500.000,00 dinara.
OBIM NAKNADE
Poverilac ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi, koje je dužnik u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora, a s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate, dok u slučaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepažnje poverilac ima pravo da zahteva od dužnika naknadu celokupne štete nastale zbog povrede ugovora, bez obzira što dužnik nije znao za posebne okolnosti.
Zakon je prihvatio koncept naknade predvidive štete u slučaju osnovnog oblika odgovornosti, odnosno obične nepažnje. To je ona šteta koju bi u vreme zaključenja ugovora, s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate, objektivno mogao predvideti dužnik, posvećujući pažnju dobrog domaćina. Međutim, ukoliko na strani dužnika postoji viši stepen krivice, odnosno krajnja nepažnja, namera ili prevara, on će biti odgovoran za celokupnu štetu pričinjenu poveriocu, a ne samo onu koju je mogao predvideti. Za razliku od obične nepažnje, viši stepen krivice se ne pretpostavlja, te će ga oštećeni ukoliko zahteva pun iznos nastale štete, a ne samo predvidivu, morati i dokazati.
Poverilac ima pravo na naknadu materijalne štete, i to obične štete, koja se manifestuje kao umanjenje njegove imovine (smanjenje aktive ili povećanje pasive) i na izmaklu korist, koja predstavlja sprečavanje povećanja njegove imovine, odnosno korist koja se osnovano mogla očekivati po redovnom toku stvari, ili je prema posebnim okolnostima slučaja, van razumne sumnje, a ne na osnovu nekog optimističkog predviđanja dobitka i planova poverioca, izvesno da bi on tu korist ostvario, a što je sprečeno neispunjenjem ugovorne obaveze. Zakon odredbama o ugovornoj šteti ne propisuje obavezu naknade nematerijalne štete, koja se sastoji u nanošenju drugome psihičkog ili fizičkog bola ili straha, ali propisuje da se ukoliko šta nije određeno tim odredbama, na naknadu ugovorne štete imaju primeniti pravila o naknadi vanugovorne štete. Sudska praksa o ovom pitanju nije jedinstvena.
Ukoliko recimo prodavac iz ugovora o prodaji, koji za predmet ima kamion, ne preda taj kamion kupcu, koji se bavi prevozničkom delatnošću, te ovaj ne može da obavlja poslove prevoza po osnovu ugovora o prevozu robe, postoji osnov za naknadu obične štete, s obzirom na plaćenu cenu kamiona prodavcu, za šta nije izvršena protivčinidba, te je smanjena aktiva kupca i izmakle koristi u vidu izgubljene zarade, s obzirom na nemogućnost prevoza robe.
Ako je prilikom povrede obaveze pored štete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu će se prilikom određivanja visine naknade voditi računa u razumnoj meri.
Kako bi se dobitak koji je ostvario poverilac mogao odbiti od visine nastale štete prilikom naknade, potrebno je da je taj dobitak u direktnoj vezi sa povredom ugovorne obaveze od strane dužnika. U tom slučaju dolazi do prebijanja, te se iznos štete smanjuje za visinu dobitka.
Kako neko ne bi sebi na neki način pričinio štetu, ili doprineo da ona bude veća, pa od drugog lica zahtevao njenu naknadu, Zakonom je ustanovljeno pravilo da je strana koja se poziva na povredu ugovora dužna preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila šteta izazvana tom povredom, inače druga strana može zahtevati smanjenje naknade.
KRIVICA POVERIOCA
Kada za nastalu štetu ili njenu veličinu, ili za otežanje dužnikovog položaja ima krivice do poverioca ili do lica za koje on odgovara, naknada se smanjuje srazmerno.
U zavisnosti od toga da li je krivica za nastalu štetu potpuno na poveriocu, ili je poverilac samo delimično kriv, dužnik će biti potpuno oslobođen odgovornosti za naknadu, odnosno naknada će se smanjiti srazmerno.
Ukoliko je recimo zakupac stana plaćao zakupninu stana koji je u vlasništvu grada po ispostavljenim fakturama, te nije preračunavao visinu zakupnine prema gradskim odlukama kojima je cena zakupnine povećana, ne može da trpi štetne posledice jer nije njegova greška što stručne službe grada nisu vršile usklađivanje faktura sa promenama cena, pa on neće platiti naknadu štete za taj period, jer je krivica na poveriocu.
ODGOVORNOST ZBOG PROPUŠTANjA OBAVEŠTENjA
Ugovorna strana koja je dužna da obavesti drugu stranu o činjenicama koje su od uticaja na njihov međusobni odnos, odgovara za štetu koju pretrpi druga strana zbog toga što nije bila na vreme obaveštena.
Ukoliko su strane recimo u poslovnom odnosu po osnovu nekakvog ugovora o zajedničkoj saradnji, dužne su jedna drugu obaveštavati o bitnim činjenicama za taj odnos, te bi jedna strana bila odgovorna za naknadu štete drugoj, koja je nastala zbog povrede ove obaveze.