Vanugovorna (deliktna) šteta – odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti
1.OPŠTE ODREDBE
PRETPOSTAVKA UZROČNOSTI
Šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.
Odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti je odgovornost po osnovu rizika. Opasna stvar, odnosno opasna delatnost, predstavlja rizik, odnosno povećanu opasnost štete po okolinu, te je za njeno korišćenje, odnosno obavljanje, potreban povećan stepen pažnje. Ova odgovornost je objektivne prirode i odgovara se bez obzira na krivicu, a zakon uvodi i pretpostavku uzročnosti, tako da je za dosuđivanje naknade štete dovoljno dokazati postojanje štete i da je šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću, dok će se imalac opasne stvari, odnosno lice koje se opasnom delatnošću bavi osloboditi odgovornosti ukoliko dokaže odsustvo uzročnosti. Za razliku od odgovornosti po osnovu krivice, teret dokazavanja kod objektivne odgovornosti pada na štetnika.
Recimo gradsko preduzeće koje se bavi održavanjem javnog osvetljenja će biti odgovorno za naknadu materijalne i nematerijalne štete porodici usled smrti zaposlenog, koji prilikom izvršenja popravke na kablovima, padne sa bandere visoke nekoliko metara, usled pucanja bandere pri dnu, kako rad na ovoj visini predstavlja opasnu delatnost, a smrt zaposlenog je nastao u vezi sa istom. Međutim ukoliko bi gradsko preduzeće dokazalo da je pad posledica pijanstva radnika, jer su mu motoričke funkcije bilo znatno oslabljene, bilo bi oslobođeno odgovornosti.
KO ODGOVARA ZA ŠTETU
Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.
Imalac stvari je kako lice koje na stvari ima pravo svojine, tako i lice koje stvar drži po nekom osnovu. Organizator opasne delatnosti je odgovorno lice za štetu nastalu od opasne delatnosti.
Ukoliko recimo prilikom trenažnog skoka sa padobranom vojno lice nezgodno padne i pretrpi prelome noge, vojska će morati da mu nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu, s obzirom da je ona odgovorna za štetu nastalu od opasne delatnosti kao njen organizator.
PROTIPRAVNO ODUZIMANjE OPASNE STVARI OD IMAOCA
Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način, za štetu koja od nje potiče ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran.
Ukoliko recimo neko lice u toku noći iz garaže vlasnika ukrade automobil kojim izazove saobraćajni udes, ono će i odgovarati za štetu prouzrokovanu udesom, jer je ono bilo u državini automobila, i to tako što je na protivpravan način, i bez odgovornosti vlasnika opasnu stvar oduzelo.
PREDAJA STVARI TREĆEM LICU
Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice kome je imalac poverio stvar da se njome služi, ili lice koje je inače dužno da nadgleda stvar, a nije kod vlasnika stvari na radu.
Ukoliko recimo lice koje je iznajmilo automobil izazove saobraćajnu nezgodu, biće odgovorno za prouzrokovanu štetu, bez obzira što nije vlasnik automobila, iz razloga štp mu je vlasnik automobila stvar poverio.
Pored lica kome je stvar poverena, odgovaraće i imalac stvari ako je šteta proizišla iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na koje mu nije skrenuta pažnja. U tom slučaju lice kome je stvar poverena, a koje je isplatilo naknadu oštećeniku ima pravo da zahteva ceo njen iznos od imaoca.
Imalac stvari dužan je da lice kome opasnu stvar poverava upozori o skrivenim manama, odnosno skrivenim svojstvima te stvari, kako bi je ovaj mogao koristiti na pravi način i izbeći eventualnu štetu nastalu korišćenjem stvari, a koja je u vezi sa tim skrivenim manama, odnosno svojstvima. Na njemu je odgovornost za nastalu štetu ukoliko propusti da učini svoju obavezu, a lice kome je stvar poverena i koje je isplatilo naknadu štete ima pravo da se regresira od imaoca.
Ukoliko recimo vlasnik starog automobila, na kojem je otkazala ručna kočnica poveri automobil nekom licu, a na to ga ne upozori, pa prilikom vožnje otkaže i već oslabila papučica kočnice, te ovaj u toku vožnje zbog nemogućnosti da zaustavi vozilo uleti u dvorište jedne kuće i time sruši ogradu, vlasnik vozila, a ne lice kome je vozilo povereno biće odgovorno za naknadu štete.
Imalac opasne stvari koji ju je poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovlašćeno da njome rukuje, odgovara za štetu koja potekne od te stvari.
Ukoliko recimo vlasnik poveri vozilo na korišćenje licu koje nema položen vozački ispit, pa ono izazove saobraćajnu nezgodu i time trećem licu pričini štetu, vlasnik vozila će biti odgovoran za tu štetu.
OSLOBOĐENjE OD ODGOVORNOSTI
Imalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti.
Navedeni stav isključuje odgovornost imaoca opasne stvari, odnosno organizatora opasne delatnosti kada je šteta nastala usled više sile. Viša sila može biti neki prirodni događaj (recimo zemljotres) ili ljudska radnja (recimo rat), ali i u jednom i u drugom obliku uzrok štete je van stvari, a njegovo dejstvo je nepredvidivo i neotklonjivo, za razliku od slučaja, gde uzrok štete potiče iz same stvari, a za koji se odgovara.
Ukoliko se recimo usled zemljotresa nedovršeni balkon jedne kuće odvali, padne na vozilo jednog lica i uništi ga potpuno, vlasnik kuće neće biti odgovoran jer bez obzira što ovakav balkon predstavlja opasnu stvar, uzrok štete nije u vezi sa njom, nego je šteta nastala usled zemljotresa, odnosno više sile.
Imalac stvari oslobađa se odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.
Recimo neko lice, pod dejstvom alkohola, želeći da poseti komšiju preskoči njegovu kapiju koja je bila zaključana i tom prilikom ga u dvorištu izujedaju psi, neće imati pravo na naknadu štete od komšije, jer je šteta nastala isključivo njegovom radnjom, koju komšija nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti, bez obzira što pas predstavlja opasnu stvar.
Imalac se oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete.
Ukoliko recimo zaposleni na gradalištu koji već godinu dana radi sa bušilicama, zna kako se njima rukuje i kakva oprema za njihovo korišćenje mora biti, prilikom bušenja svesno koristi opremu za koju vidi da nije u ispravnom stanju, pa dođe do njegove povrede, srazmerno će se smanjiti iznos naknade štete koju mu duguje njegov poslodavac zbog njegovog doprinosa nastanku štete.
Ako je nastanku štete delimično doprinelo treće lice, ono odgovara oštećeniku solidarno sa imaocem stvari, a dužno je snositi naknadu srazmerno težini svoje krivice. Lice kojim se imalac poslužio prilikom upotrebe stvari ne smatra se trećim licem.
Ukoliko je recimo bušilica iz prethodnog primera bila delimično neispravna, što je treće lice, koje je zaposleno kod istog poslodavca znalo, ali je propustilo da kaže oštećenom, pa on prilikom korišćenja iste pretrpi štetu, solidarno će biti odgovorni kako vlasnik stvari, tako i treće lice.
2.ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILOM U POKRETU
U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu, koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravičnosti ne zahtevaju što drugo.
Recimo da imamo situaciju u kojoj se dva vozila kreću jedno prema drugom. Vozač jednog vozila izgubivši kontrolu nad svojim vozilom izleti pred drugo i pređe u njegovu traku, pa vozač drugog vozila pokušavši da izbegne direktan sudar naglo skrene sa puta i upadne u kanal čime ošteti svoje vozilo. S obzirom da se u ovom slučaju primenjuju pravila o odgovornosti po osnovu krivice, a da je celokupna krivica na licu koje je izgubilo kontrolu nad svojim vozilom i izletelo u suprotnu traku, ono će biti i odgovorno za naknadu štete. Ukoliko bi ipak došlo do direktnog sudara, a vozač u čiju traku je drugo vozilo izleteo je imao vremena da odreaguje i mimoiđe drugo vozilo što nije uradio, možemo govoriti o podeljenoj odgovornosti za štetu jer postoji obostrana krivica.
Za štetu koju pretrpe treća lica, imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.
Ovo znači da treće lice koje je oštećeno udesom motornih vozilila u pokretu ima pravo zahtevati pun iznos naknade od bilo kog od imaoca motornih vozila koja su učestvovala u udesu. Treće lice može biti na primer pešak, biciklista, ali i lice koje je suvozač u vozilu koje učestvuje u udesu.
Recimo ukoliko jedno vozilo udari o zadnji deo drugog vozila pred pešačkim prelazom, te drugo vozilo ne uspe da zakoči na vreme i udari i sruši pešaka koji prelazi ulicu na pešačkom prelazu i time pretrpi štetu, pešak može zahtevati pun iznos naknade ove štete od bilo kog vozača od ova dva vozila, jer mu oni odgovaraju solidarno.