Sticanje bez osnova

O sticanju bez osnova možemo govoriti u tri slučaja. Ono postoji kada je deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu. Takođe, sticanje bez osnova postoji i kada se neki očekivani osnov za prelazak imovine s jednog lica na drugo nije ostvario, kao i kada je taj osnov postojao, ali je kasnije otpao. Tada je sticalac dužan da stečeno vrati, a kada to nije moguće da naknadi vrednost postignutih koristi.
Da bi postojalo sticanje bez osnova, potrebno je da onaj ko vrši prenos imovine bude u zabludi o postojanju svoje obaveze, jer ako on prenos izvrši znajući da na to nije dužan, nema pravo zahtevati vraćanje, izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.
Ukoliko je neko isti dug isplatio dva puta, makar jednom i po osnovu izvršne isprave, ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova.
Ukoliko je nešto dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili društvene dužnosti, ne može se tražiti vraćanje.
Kada se vraća ono što je stečeno bez osnova pravimo razliku između dve situacije. U oba slučaja se, pored stečenog bez osnova, vraćaju plodovi i plaća zatezna kamata, međutim, ako je sticalac savestan, duguje plodove i zateznu kamatu od dana podnošenja zahteva, dok ih u slučaju svoje nesavesnosti sticalac duguje od dana sticanja.
Pitanje savesnosti sticaoca je takodje bitno kada je u pitanju naknada troškova, s obzirom da savesni sticalac ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova koje je imao povodom stečenog, međutim ukoliko je on bio nesavestan, ima pravo na naknadu nužnih troškova, ali naknada za korisne troškove mu pripada samo do iznosa koji predstavlja uvećanje vrednosti stečenog u trenutku vraćanja.
Savesnost sticaoca je bitna i u slučaju kada je neosnovano primio iznose na ime naknade štete zbog povrede tela, narušenja zdravlja ili smrti, jer mu se u tom slučaju ne može tražiti vraćanje.
Ako je neko svoju ili tudju stvar upotrebio u korist trećeg, a nema uslova za primenu poslovodstva bez naloga, treći je dužan vratiti stvar, odnosno naknaditi njenu vrednost.
Ako neko za drugog učini kakav izdatak ili nešto drugo što je ovaj po zakonu bio dužan učiniti, ima pravo zahtevati naknadu od njega.
Kad je neko tuđu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu štete da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.