Nasledno-pravni zahtevi posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju

Kako se zaostavština ostavioca u trenutku njegove smrti prenosi na naslednike po sili zakona, to je i ostavinsko rešenje suda deklaratorne prirode. Njime se, posle sprovedenog ostavinskog postupka, koji je vanparnične prirode, te u njemu nemamo strane suprotstavljene povodom nekog spora, već samo učesnike, utvrđuje ko je nasledio i koliki deo imovine ostavioca. Ukoliko se u toku ostavinskog postupka među učesnicima pojavi neko sporno činjenično pitanje, od koga zavisi neko njihovo pravo, sud će prekinuti ostavinski postupak i uputiti učesnike da pokrenu parnični postupak, kako bi to svoje pravo dokazali. Dakle, ostavinski sud se neće upuštati u odlučivanje o spornim činjenicama, već će rešenjem utvrditi naslednike i njihove udele samo kada među njima nema spora o činjenicama.

Međutim, u praksi može doći do sporne situacije i posle pravnosnažnosti ostavinskog rešenja. Moguće je da se posle pravnosnažnosti rešenja pronađe ili testament ostavioca, ili imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. Takođe je moguće da se posle pravnosnažnosti ostavinskog rešenja na nasleđe pozovu lica koja nisu učestvovala u ostavinskom postupku, a dešava se i da lica koja su bila učesnici postupka iz nekog razloga smatraju da rešenje nije zakonito. Tada je potrebna dodatna odluka suda, ne bi li se izbegla pravna nesigurnost i rešila sva imovinska pitanja među naslednicima. S obzirom da je ostavinski postupak pravnosnažno okončan, te da se ne može voditi ponovo, sud koji odlučuje o naslednopravnim zahtevima posle pravnosnažnosti ostavinskog rešenja je nadležni parnični sud, a parnični postupak predstavlja korektiv vanparničnog ostavinskog postupka, u kome zainteresovana lica mogu ostvariti svoja prava, za koja smatraju da su im povređena.

Ako se posle pravnosnažnosti ostavinskog rešenja pronađe testament ostavioca, zaostavština se neće ponovo raspravljati. Testament će biti proglašen od strane suda, a sva zainteresovana lica će o proglašenju biti obaveštena, kao i upozorena da svoja prava po osnovu testamenta mogu ostvariti u parničnom postupku. Dakle, lica kojima je testamentom od strane ostavioca ostavljeno neko pravo, imaju jači osnov nasleđivanja u odnosu na zakonske naslednike, te uprkos pravnosnažnosti ostavinskog rešenja kojim su za naslednike oglašeni zakonski naslednici, svoja prava mogu ostvariti tužbom parničnom sudu kojom bi tražili utvrđivanje svog prava i eventualno istakli zahtev za neku činidbu.

Ako se posle pravnosnažnosti ostavinskog rešenja pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, nego će doneti novo rešenje kojim će na osnovu već donetog i pravnosnažnog rešenja raspodeliti i ovu imovinu. Međutim, ukoliko je neki od naslednika u toku ostavinskog postupka dao nasledničku izjavu kojom se odrekao od nasleđa, sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave povodom novopronađene imovine. Ukoliko naslednik ovaj put da pozitivnu nasledničku izjavu, od strane ostavinskog suda će biti upućen na parnični postupak. Da ostvari svoja prava na zaostavštinu kao naslednik u parničnom postupku, biće upućeno i lice koje nije učestvovalo u ostavinskom postupku.

Zakon predviđa mogućnost pokretanja parničnog postupka i kada postoje uslovi za vanredni pravni lek ponavljanje postupka propisan Zakonom o parničnom postupku. Dakle, u slučaju da je ispunjen neki od Zakonom o parničnom postupku taksativno nabrojanih slučajeva, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će uputiti zainteresovana lica da svoja prava mogu ostvariti u parnici.